Hrvatska
Mindestens sechs Tote nach Erdbeben in Kroatien
Am schwersten wurde die Stadt Petrinja 45 Kilometer südöstlich von Zagreb getroffen – mindestens 26 Personen sind verletzt, sechs davon schwer. Die Bilder des Tages:

Ein starkes Erdbeben der Stärke 6,4 hat am Dienstag erneut die kroatische Zentralregion erschüttert. Das Epizentrum war rund 45 Kilometer südöstlich der Hauptstadt Zagreb. Mindestens sieben Personen starben im Erdbeben, mehrere Personen wurden verletzt. Mehrere Häuser stürzten in der Stadt Petrinja ein, die Situation in Sisak und den lokalen Dörfern ist unübersichtlich.
Die Stadt Petrinja wurde am schwersten getroffen, wo Fernsehbilder eingestürzte Häuser und komplett zerstörte Dächer zeigen. Ein Kindergarten wurde zerstört, glücklicherweise waren keine Kinder anwesend. In Petrinja wurde ein 12-jähriges Mädchen tot aus den Trümmern geborgen. Eine Stunde nach dem Beben besuchten der kroatische Regierungschef Andrej Plenković und der Präsident Zoran Milanović die Stadt.
Im Dorf Majske Poljine westlich von Petrinja gibt es mindestens vier Tote. Es handelt sich um vier Männer, unter ihnen ein Vater und sein Sohn, die in ihren Häusern unter den Trümmern begraben wurden.
In Sisak, 15 Kilometer von Petrinja entfernt, gab es auch erhebliche Schäden. Laut einem Polizeibericht gibt es derzeit in ganz Kroatien 20 Leichtverletzte und sechs Schwerverletzte. Derzeit sind sechs Personen offiziell tot, das bestätigte auch der Verteidigungsminister Tomo Medved (HDZ).
Das Erdbeben war in vielen Regionen Österreichs und Deutschlands spürbar. Rund zwei Minuten wackelten nicht nur hohe Gebäude, sondern auch massive Altbauten in Graz. Ähnlich war es auch in Bosnien-Herzegowina, Serbien, Slowenien, Ungarn, Italien und der Slowakei. Berichte über Schäden gibt es auch in Karlovac, Duga Resa (Kroatien) sowie in Cazin und Banja Luka (Bosnien-Herzegowina). Das Kernkraftwerk Krško in Slowenien hat vorsorglich den Betrieb eingestellt.
Kroatien spürte seit fast 140 Jahren kein stärkeres Erdbeben. Im Jahr 1880 gab es ein Erdbeben der Stärke 6,3 auf der Richterskala in der Nähe von Zagreb, 1942 in der Region Imotski – 6,2 und 1962 und in der Nähe von Makarska mit der gleichen Stärke. Das stärkste Erdbeben in der Region war 1979 in Montenegro – 7,0. Danach folgen das Erdbeben in Skopje 1963w (6,9) und Banja Luka 1969 (6,6)
Der österreichische Außenminister Alexander Schallenberg (ÖVP) bot seinem Kollegen, dem kroatischen Außenminister Gordan Grlić Radman (HDZ), Hilfe aus Österreich. Das Außenministerium prüft, ob österreichische StaatsbürgerInnen in Kroatien Hilfe brauchen.
- Pijani vozač fijakera u Austriji izašao na autoput
- Austrija bi mogla uvesti zabranu ulaska Miloradu Dodiku
- Vozilom od 3 milijuna eura jurio 122 km/h Bečom pa ostao bez vozila
- Austrija: Betonski blok od 100 kg prikliještio radnika, teško je ozlijeđen
- Wiener Linien s rekordnih 1,3 milijuna stalnih putnika
Antonio Šećerović
Foto: Croatia in the EU | Twitter

Hrvatska
Tri hrvatske destinacije među top 10 najpopularnijih europskih destinacija

Svjetski poznati portal o putovanjima European Best Destinations objavio je listu 20 najpopularnijih europskih destinacija za 2025. godinu. Popis je rezultat glasanja 1,2 milijuna turista iz 158 zemalja. Među top 10 destinacija našle su se tri hrvatske lokacije.
Monako je zauzeo prvo mjesto, poznat po luksuzu, Formuli 1 i statusu porezne oaze. Smješten na Azurnoj obali, Monako je jedna od najmanjih država na svijetu s površinom manjom od 2 četvorna kilometra, ali dom za više od 38.000 stanovnika. Više od trećine njih su milijunaši. Kneževina Grimaldi upravlja više od sedam stoljeća, a glavni izvor prihoda nije turizam, već usluge i bankarski sektor, prenosi Index.hr.
Na drugom mjestu našla se Riga, dok su Dubrovnik i Cavtat zauzeli treće mjesto, potvrđujući popularnost Hrvatske kao turističke destinacije.
Mljet je na visokom osmom mjestu. Smješten u južnoj Dalmaciji, poznat je po Nacionalnom parku i dva slana jezera, Velikom i Malom jezeru, koja su povezana s otvorenim morem. Mljet je također poznat po bogatoj povijesti i legendama, uključujući onu o nimfi Kalipso koja je držala Odiseja zatočenim sedam godina. Osim toga, otok nudi gustu borovu šumu, razvedenu obalu i mirnu atmosferu, idealnu za bijeg od gradske vreve.
Hrvatska
Na ovaj način možete provjeriti da li vas je uslikao radar

U modernom prometu, pitanje “Jesam li uhvaćen radarom?” postalo je uobičajeno među vozačima diljem Hrvatske. Svakodnevno, radari prate našu brzinu na cestama, a zbog sofisticirane tehnologije, vrlo je jednostavno saznati jeste li snimljeni. Kako biste saznali jeste li prešli ograničenje brzine, postoji nekoliko načina za provjeru, piše N1.
1. Kroz sustav e-Građani
Jedan od najsigurnijih načina da provjerite jeste li snimljeni radarom je putem sustava e-Građani. Ovaj sustav omogućava pristup informacijama o prometnim prekršajima, uključujući prekršaje zabilježene radarima. Ako imate aktiviran korisnički račun u e-Građanima, možete provjeriti vašu prometnu povijest putem opcije “e-Prometne prekršajne evidencije”. Tu možete vidjeti sve detalje o prekršajima, uključujući datum, vrijeme, lokaciju, brzinu, dopuštenu brzinu i iznos kazne.
2. Poštanske obavijesti
Drugi način provjere je tradicionalni – čekanje službene obavijesti putem pošte. Ako vas je radar snimio, obavijest će stići na adresu iz prometne dozvole vozila. Obavijest uključuje sve relevantne informacije o prekršaju i fotografiju vašeg vozila. Obavijest obično stiže unutar nekoliko tjedana od prekršaja, ali može potrajati i duže zbog različitih čimbenika.
3. Izravni upit u policijskoj postaji
Ako niste primili obavijest i niste sigurni jeste li prekršili brzinu, možete posjetiti policijsku postaju u kojoj možete provjeriti da li je vaš prekršaj zabilježen. Službenici će vam moći reći je li vaš vozilo snimljeno radarskom kontrolom.
4. Mobilne aplikacije
Postoje i mobilne aplikacije poput Waze, Radarbot ili Coyote koje koriste korisničke informacije u stvarnom vremenu. Korištenjem ovih aplikacija možete dobiti informacije o lokacijama radara i pratiti svoju rutu kako biste saznali jeste li prošli kroz područje s aktivnim radarom. Međutim, ove aplikacije ne mogu potvrditi da ste snimljeni, ali vam mogu pomoći u rekonstrukciji puta.
5. Društvene mreže i forumi
Na društvenim mrežama, posebno u Facebook grupama posvećenim prometu, vozači često dijele informacije o radarskim kontrolama. Provjerom tih izvora možete saznati jesu li radarske kontrole bile aktivne na vašoj ruti u određenom vremenu. Međutim, ove informacije nisu službene, stoga ih treba uzeti s oprezom.
6. Provjera statusa vozačke dozvole
Još jedan način indirektne provjere prekršaja je provjera statusa vozačke dozvole i negativnih bodova. Ako ste prekoračili brzinu, mogli biste dobiti negativne bodove, koji su evidentirani u vašoj vozačkoj evidenciji. Provjeru možete napraviti putem e-Građana ili u policijskoj postaji.
Zaključak: Provjera jeste li snimljeni radarom može biti jednostavna, ali zahtijeva da kombinirate nekoliko metoda. Korištenje sustava e-Građani i praćenje poštanskih obavijesti su najpouzdaniji načini. Osim toga, važno je uvijek poštivati prometne propise kako biste izbjegli kazne i doprinijeli sigurnosti na cestama.
Hrvatska
Novo istraživanje: HDZ više nije najpopularnija stranka u Hrvatskoj

Prema RTL-ovom Crodemoskopu, došlo je do velike promjene u preferencijama birača. Naime, HDZ je prvi put u pet godina istisnut s prvog mjesta prema popularnosti birača.
Iako je HDZ ostao na oko 26 posto podrške, kao i prošlog mjeseca, SDP je porastao za čak tri postotna poena, čime je razlika između dviju stranaka sada samo 0,2 postotna poena. Iako je ovo u sferi statističke pogreške, raspored u kojem je SDP prvi, a HDZ drugi, zadnji put smo vidjeli u ožujku 2020. godine, neposredno prije zatvaranja i karantene zbog koronavirusa, javlja RTL, prenosi Index.hr.
Istraživački projekt CRO Demoskop agencija Promocija plus provodi redovito od siječnja 2004. godine. Istraživanje se provodi početkom svakog mjeseca na reprezentativnom uzorku od 1300 ispitanika CATI metodom (telefonski). Uzorak je stratificiran prema županijama i veličini naselja, uz kontrolu socio-demografskih obilježja birača po spolu, dobi i obrazovanju. Standardna greška uzorka iznosi ±2,77% (za utvrđivanje rejtinga stranaka ±3,1%) uz razinu pouzdanosti od 95%.
Blago je porastao i SDP-ov koalicijski partner u Zagrebu, Možemo, koji čvrsto drži treće mjesto. Iznad praga od pet posto još je samo Most, no situacija je drugačija na lokalnim izborima, na kojima se za svoje rezultate i mandate ne moraju toliko brinuti stranke koje imaju tek nekoliko postotaka podrške. To se posebno odnosi na Domovinski pokret i DOMiNO, koji su popularni u Slavoniji, IDS u Istri, kao i Nezavisna platforma Sjever župana Matije Posavca u Međimurju. Podrška na oko jedan posto kreću se i HSS, HNS i Centar.